Apsolutni Youtube hit ove godine glasi: “... živim radim, a i samo radim, kuća poso, poso kuća, eto šta znam, ništa ne znam, a đe i da znam, poso kuća, kuća poso...“. U trenutku kada sam gledao ovaj spot koji bi mogao da se nađe na svakoj „šoder“ listi, bio sam 3.070.540-ti gledalac. Da! Preko tri miliona ljudi je ovo gledalo. Čemu duguje zahvalnost ovaj šoder hit da ga je toliko ljudi gledalo. Pa, verovatno tome što se svi u njemu prepoznajemo. Šta  ritam današnjice uradi od čoveka. U spotu se vidi jedan pogubljeni balkanac koji je uleteo u mašinu zvanu New York, sav samleven i izbezumljen. Čak, tamo, i žene vladaju. Ulice su pune žena. Ako su pune žena u podne, to znači da ništa ne rade. A on sav izgubljen od silnog posla. I kuće. I opet posla, i opet kuće... Ne bi ovo bilo tako tragično da se dešava samo tamo nekom gastarbajteru. Primilo se to i ovde kod nas. Ne baš u toj meri, ali svi polako osećamo mašinu dvadesetprvog veka koja melje, melje, melje... Čak i ovde žene vladaju. Naravno, ja nemam ništa protiv toga, ali, junaku našeg hita, promuklog glasa, bi se do glas od muke sasvim raspao  kada bi se vratio na Balkan i zatekao žene koje vladaju i, naravno, poso kuća, kuća poso, i morao da  otpeva svoju crnolabudovu pesmu. Šalu na stranu, situacija postaje jako ozbiljna. Najbolji prijatelji su mi u obliku fotografija, lajkuju me, šalju mi giftove a rukujemo se daljinski, preko miša. Čak smo počeli i rodjendane da slavimo on line, a pokloni su virtualne tortice, mašnice, srca, kuce, mace... Obradjujemo zemlju i uzgajamo stoku na Farmvillu a kartamo se na desktopu. Šaljemo jedni drugima pozivnice za neka dešavanja i žurke, ali nisam siguran da su prave i da se zaista dešavaju u realnom svetu. Naši stari su četovali po šumama i gorama a mi četujemo u četrumu. Šta god to bilo. Šalimo se i žalimo jedni drugima izražavajući svoja saosećanja. On line. Iskreno. I opet se lajkujemo.

Skoro sam se sa nekim svojim on line prijateljima sreo uživo na Savi, na jednom malom, privatnom splavu. Došli smo da se malo družimo a to druženje se proteglo do duboko u noć. Osetili smo čari žive reči, zvuka, vode, vetra. Do duše, tu su bili i komarci, ali pravi. Siti smo se ispričali. Evocirali razne uspomene, dogovorili i neke poslove i zajedničke akcije. Lajkovali se uživo. Pili smo pravo piće i jeli prave torte i pljeskavice. Imali smo na splavu i pravog kućnog ljubimca, psa normalnog izgleda, a ne kao oni sa neta, sa ogromnim očima i ušima. Rastali smo se u sitne sate i rukovali se bez miševa, i otišli da se spremimo za novi dan. I posao. I kuću posle toga. I opet miša u ruke. Sledeće veče smo se ponovo videli, ali on line, samo naše sličice i lajkovanje dešavanja od prethodne večeri.

Eto, zato je preko tri miliona ljudi gledalo ultra, giga, mega šoder hit sa početka priče. Ne dozvolite da vam se život svede na kuća poso, poso kuća, i virtualne prijatelje. Obradjujte pravu zemlju, nabavite sebi pravog ljubimca, pozdravite se sa prijateljima  rukom u ruci a ne mišem i mišem. Ne lajkujte se, volite se.  Ljubav i seks su lepši uživo nego u četrumovima (šta god to bilo). Savremene tehnologije imaju svoje prednosti, mnoge stvari su nam olakšane, dostupne, brže. Ali ne smemo da postanemo njihovi robovi. Između posla i kuće, kuće i posla, pronađimo vremena za prave prijatelje, za pravu kaficu, žurke i rođendane, boravak u prirodi.